Novo vreme..

ja nisam tamo , ni tu..

2012-01-22T04:01:00.002+01:00

ja nisam tamo , ni tu..

Napokon pocetak price..

2012-01-18T02:33:00.001+01:00

Bese to cudno doba gledano sa strane danasnjih svatanja . Sto je i logicno , ljudima su bile bitnije druge stvari nego sto mi mozemo da kazemo , I sto mozemo da pomislimo .

Malo je konfuzija objasniti sve to . jer to nije ovaj svet , a u isto vreme jeste , ko ce ga znati . Sve sto sad imam od secanja tog su flesevi koje me zbunjuju I ne daju mi mira niti ijednog odgovora .

Cesto se budim nocu nemiran , sa cudnim osecajem u telu , kao da gorim , tesuci sebe da je to od neceg sto sam sanjao , nadajuci se da ce te lazi da mi umire misli , da ce me spreciti da se setim zaboravljenih stvari .

Probudih se tako jedne veceri I osetih neopisiv I jak osecaj u grudima , kao da nesto zeli da poleti iz dubine mog tela . Osecaj taj me izbaci iz kreveta , iz sobe , iz stana I ponese , bukvalno ponese da trcim , letim , malo mi je sve zbunjujuce od tog secanja , izgledalo je kao san.

U jednom trenutku nadjoh se na malom otvoru u sumi , ne vecem od dvadesetak metara . Oko mene su rasle visoki jablani koji su poprimali oblik nekih velikih krosnji koje kao da su igrale dok ih ne gledas , vec su ti dozvoljavale da ih samo kraickom oka spazis , cisto da ti zagolicaju mastu .

Na nebu je sijao veliki plavo beli pun meseca . Imao sam osecaj kao da me greje njegova svetlost . Svojom pojavom je cinio nesvakidasnje svetlom . I pored te jake svetlosti meseca , na nebu je bilo iznenadjujuce vekiki broj sto velikih I jarko zutih zvedzi tako I bezbroj malih bledih zvezdi koje stajase tu cineci sliku potpunom .

Iskreno ne secah se koliko sam dugo stajao tako zagledan u nebo , znam da me je u jednom trenutku jak udar necega bacilo jedno petnetak metara u sumu na neko staro drvo I pri tom prilikom osetih jak bol na ramenu kao da me je nesto ujelo . Zatim videh nekoliko bljesaka I vetar jak koji je iznenada menjao pravac I time stvarao cudne zvuke u mojoj okolini . Imao sam osecaj kao da nesto skace sa jednog mesta na drugo I time terajuci da grane igraju nekontrolisano kao da svaka zeli pokazati nesto drugo . Sledece cega se secam jeste da sam se probudio u krevetu svom . Pored mene je bio otvoren prozor sirom , kroz njega sam mogao videti onaj veliki okrugli mesecai I osetiti kako vetar igra po mojoj sobi terajuci malu zavesu da se izgubljeno povija po njegovm uticajem .

Osetih olaksanje I razocarenje u tom trenutku . Kazu da imamo jos samo par godina za nas .

Bol , neocekivan bol osetih na ramenu , brzo upalih svetlo I vidim ranu na ramenu . Slutnja me obuze , kako imam ranu na istom mestu I to samo par trenutaka pre zavrsetka sna , Mozda to I nije bio san . Ako nije san sta je to moglo biti ? E jebaga , u tom trenutku bica moja ja sam bio u konfuziji velikoj .

Big bag vremena

2012-01-10T02:33:00.002+01:00

Big bag vremena . Imam osecaj da se nesto poremenilo i da je sve zabagovalo kao da ceka da se nesto dogodi kako bi se nastavilo dalje . Taj osecaj je stalno u meni i ne da mi mira . Trazio sam resenje u drugim stvarima ali nikako nisam mogao nastaviti i naci neku smirenost . Dobra stvar je sto imam jos jedan osecaj , a taj je malo bolje , imam osecaj da velike stvari tek dolaze i to dobre stvari , stvari koje su dovoljno mocne da izbace bube iz naseg kompa . No more fighting man ..

Dubioza Kolektiv - Kokuz

2011-12-24T02:11:00.001+01:00

Gotye - Somebody That I Used To Know

2011-09-14T17:07:00.002+02:00

Now and then I think of when we were together
Like when you said you felt so happy you could die
Told myself that you were right for me
But felt so lonely in your company
But that was love and it's an ache I still remember

You can get addicted to a certain kind of sadness
Like resignation to the end
Always the end
So when we found that we could not make sense
Well you said that we would still be friends
But I'll admit that I was glad that it was over

But you didn't have to cut me off
Make out like it never happened
And that we were nothing
And I don't even need your love
But you treat me like a stranger
And that feels so rough
You didn't have to stoop so low
Have your friends collect your records
And then change your number
I guess that I don't need that though
Now you're just somebody that I used to know

Now and then I think of all the times you screwed me over
But had me believing it was always something that I'd done
And I don't wanna live that way
Reading into every word you say
You said that you could let it go
And I wouldn't catch you hung up on somebody that you used to know...

But you didn't have to cut me off
Make out like it never happened
And that we were nothing
And I don't even need your love
But you treat me like a stranger
And that feels so rough
You didn't have to stoop so low
Have your friends collect your records
And then change your number
I guess that I don't need that though
Now you're just somebody that I used to know

I used to know
That I used to know

Somebody...

padajuci let..

2011-05-11T02:41:00.001+02:00

Pepeo , samo jedan veliki pepeo je ostao iza nas i okruzuje me . Stojim sam i tek sad mogu sagledati opsirnost razaranja svog .

Da li je moguce da tako lep osecaj vatre sto me okruzuje i guta sve oko sebe moze proizvesti takvu pustos i razaranje .

kajanje koje ne mogu nikako povuci , nikako ga smaknuti sa uma okruzuje me vise nego pustos predfamnom .

Pocinjem da mislim o sebi , o drugim ljudima , o svima onim koji su predstavljali nesto i koji su se borili da to i opravdaju .

Covecansto koja je to navlakusa . Baceni u deo tmine sa malim svetlom da nas vodi , a tako slabi i tako povodljivi u stanju da uniste vise nego mrak sam , a u isto vreme tako suprotni . Ma koj moj sad o tome razmisljam , kajanje me nece odvesti nikuda . Pitanje je pravo da li me ista moze I odvesti nekud .

Izgleda da sam vas zbunio , da se vratim malo unazad da objasnim kako smo dosli do ove tacke u vremenu .

Poslednje cega se secam jeste polja pod otvorenim nebom . Zvezde sijase kao da su se takmicile koja ce ostaviti najimpresivniji trag na svodu nebeskom . Oko mene latice poljskog cveca su se penjale iznad I kao da su se prepustile letnjem povetarcu I zaigrale kao da su zive . Bilo je to konacno poglavlje mog puta , ili sam bar tako mislio .

Dok se mac spustao ka meni secuci vazduh I time praveci iznenadjujucie prijatan I umirujuc zvuk ja sam mislio samo o jednoj osobi . Mislio I patio . Ne zelim vam reci zasto sam patio ni koja je to osoba ali je nekako kul kako je to ispalo , vremenom cete I sami shvatiti .

Ne znam koliko je trenutaka proslo dok je ostrica prolazila svoj put ali je meni bilo mnogo duze .

Drago mi je sto sam se pomirio I smirio I otvorenog srca cekao svoj kraj , ali on nije dosao .

Vreme je prolazilo I osetio sam potres zemlje , udarac u zemlju I tisina koja je usledila nakon .

Bio sam zbunje .

Ispavivsi se otvorenih ociju pokusavajuci da shvatim sta se dogodilo , ne shvatajuci sliku pred ocima .

On je nestao . Ispred mene je stajao samo veliki mac zabijen u zemlju . Na sebi je imao ispisane simbole koje nisam mogao protumaciti . Zbunjen I bez ideje sta da radim ili sta da mislim stajao sam tako na tom mestu pod otvorenim nebom I kao ponovo rodjen vreme je stalo . Oko mene je vetar zapevao I osetio sam na kozi svezinu letnje noci kao da je to nesto sto sam prvi put osetio kao da sam se nasao prvi put tu I kao da je sve bilo potpuno novo za mene .

Ne znam zasto ali jedini logican naredni korak mi e bio da uzmem mac I da vidim sta ce se dogoditi . Kao da je to trenutak koj iscekujem I zbog koga se u meni javljala sve veca I veca zelja da nastavim napred I da ije to mesto mog hgasatia .

Ruka se uputila ka macu , odlucna , ali u isto vreme je izgledalo kao da prolaze eoni .

Trenutak uzimanja maca u ruke ne mogu opisati jer bi svaki moj opis bio ne dostojan I ne pravedan, sve sto vam mogu reci jeste da je bio u najmanju ruku magican . U tom trenutku moje telo kao da se probudilo I zapalilo nekom novom energijom tako neposnatom , a u istovreme tako poznatoj kao daje davno zaboravljena I predamnom se otvorio portal I ja sam se bez imalo razmisljanja uputio ka njemu . Ne zanm zasto ali sam bio siguran da je to put kojim moram poci . Nisam tad ni bio siguran sta je to I kako se tu stvorilo ali sam znao sta mi je bilo uciniti .

zalis li ih ti..

2011-05-07T02:31:00.003+02:00

Preleta je zvezda padalica iznad puta kojim sam hodao ostavljajuci za sobom put gorece prasine kao oziljak na nebu , javljajuci se po poslednji put , po poslednji put je zasjala pre nego sto je nestala . Kretao sam se polako ne razmisljajuci o proslosti , moze se reci da sam pokusavao da pobegnem od nje , da se sakrijem i nestanem . Ispred mene se nalazila misterija dok je za mnom bila tragedija . Cinilo mi se da me priroda prihvata sirom otvorenih ruku , a i meni je prijala tmina noci i zvezdano nebo oslobodjeno gradskog svetala . Nekako sam se poistovetio sa zvezdom , kao i ona i ja sam krenuo na svoje poslednje putovanje , znao sam sta moram da uradim . Znao sam i kajao se nisam . Nadao sam se da ce tugovati za mnom da cu im nedostajati , mozda zvuci lose to sa moje strane ali tako bi znao da sam bio voljen . Kroz telo me je prolazila jeza pracena nekim toplim osecajem , ali toplina je dolazila iznutra , ne spolja . Kao kad te mati uzme u narucje kad se uplasis kao dete i odjednom sve brige nestanu i tad dodje ta toplota .
Ne kajem se , znam da je ovo ispravan nacin , da je ovo moj put , moja sudbina . Sam sebi stavljam kontradikcije , ne verujem u sudbinu ali ne znam kako bi drugacije objasnio , nekim kosmickim mirom mozda .
Osecam da je trenutak blizu , jos malo i ucinicu nesto lepo , nesto plemenito i ne sebicno . Napokon cu se osecati onako kako se dugo osecao nisam .
Stigao sam . Vrh proplanka pod nebom otvorenim daleko od civilizacije , od proslosti . Mesto vredno ovog cina . Ipak se samo jednom umire .
Krece vetar . Cudan vetar . Menja pravac konstantno , kao da je ziv . Oko mene zemlja kao da pocinje da igra , potpuno drugacije od bilo kog potresa sto osetih ranije . Kamencici i delovi zemlje pocinju da se podizu sa zemlje i polako na pola puta se raspadaju i nestaju . Tesko disem , osecam pritisak na grudima svojim , a ubrzo i celo telo oseca presiju . Osecam da dolazi i da njegovo prisustvo stvara ovakav osecaj .
Polako spustam glavu sa neba i vidim ga , bar ga oci moje vide ali mozak kao da ne zeli da prihvati ono sto oci vide . Napokon smo tu , dosao je da me povede . Vetar je prestao da plese oko mene i uzdigao se iznad ponevsi sa sobom latice poljskog cveca sto se nalazilo svuda unaokolo i napravivsi cudesan osecaj . Lep gest starog prijatelja za rastanak .
Pre nego sto bude kasno da vam opisem bar malo kako izgleda on , onaj ko je dosao po mene . ne znam kako bi ga nazvao , ime mu ne znam ali osecaj je u meni da ga poznajem .
Odavajuci utisak mraka , mracnog neba , da mracnog neba koje plavo bele munje osvetljavaju i cineci da osetis straho postovanje . Imao je kozni mantil sa kapuljacom bar lici na kozu boje crne i braon i sive ali kao prekrivene tminom . Mogu vam reci da je izgledao gotivno , nisam ocekivao da ce tako biti .
Spojio je ruke ispred sebe i izvukao mac , ne znam odakle i kako ali se stvorio u njegovoj ruci . podigao ga je visoko iznad sebe okrenut ka meni . Rastojanje izmadju nas dvoice nije bilo vise od dva metra , ali sam znao da nemam gde da pobegnem niti sam zeleo , napokon cu naci svoj mir . Predugo sam na ovom svetu , medju ovim ljudima . Zavoleo sam ih , neke vise od drgugih , a neke i dalje volim iako oni to ne znaju i dalje ne mogu da je zaboravim .
Podizem glavu ka nebu i osecam kako ostrica maca krece da sece vazduh dok se spusta ka meni .

Anadolka

2011-05-06T22:09:00.003+02:00

Oj djevojko, Anadolko, budi moja ti,
Aj, oj djevojko Anadolko, budi moja ti.
Ja ću tebi sevdalinke pjesme pjevati,
Ja ću tebi sevdalinke pjesme pjevati.

Hraniću te bademima, da mi mirišeš,
Aj hraniću te bademima, da mi mirišeš.
Pojiću te đul-šerbetom, da mi sevdišeš,
Pojiću te đul-šerbetom, da mi sevdišeš.

Ruse kose curo imaš, žališ li ih ti?
Aj, ruse kose curo imaš, žališ li ih ti?
Aman, da ih žalim ne bih ti ih dala da ih mrsiš ti,
Aman, da ih žalim ne bih ti ih dala da ih mrsiš ti.

Crne oči curo imaš, žališ li ih ti?
Aj, crne oči curo imaš, žališ li ih ti?
Aman, da ih žalim ne bih ti dala da ih gledaš ti,
Aman, da ih žalim ne bih ti dala da ih gledaš ti.

Medna usta curo imaš žališ li ih ti?
Aj medna usta curo imaš žališ li ih ti?
Aman, da ih žalim ne bih ti dala da ih ljubiš ti,
Aman, da ih žalim ne bih ti dala da ih ljubiš ti.

eh kad bi znao..

2011-03-30T05:05:00.001+02:00

obuziama me cudna neka osecanja , kao da nisu moja kao da ja nisam ja kao da je to neko drugi .
treba mi podstrek , ali se plasim da mi ga niko ne moze pruziti , da kad on dodje bice prekasnoz a uzivanje , tad nastaje borba .
.

Hajde da vidimo dokle ce nas ovo odvesti..

2011-03-24T03:07:00.001+01:00

I na kraju sam zaboravio da volim , koja ironija..

eh...

2011-03-24T02:40:00.003+01:00

Bilo pa prošlo

Ljudi moji na cisto cu poludjeti
Moja me draga, hoce ostaviti
Promam ovako, probam onako
Ona se smješi, odlazi polako

Negre to više tako stari moj

Kažem joj, ljepa si k'o ljetni dan
Oci ti plave, k'o plavi jorgovan
Probam ovako, probam onako
Za sitnu kintu staru fintu

Negre to više tako stari moj

Ne znam stvarno koji joj je vrag
Htio bi opet, da joj budem drag
Htio bi k'o nekad bjelom cestom
Da je vozam novim mjestom
Htio bi k'o nekad u vrelu zoru
Da je ljubim u Marin Dvoru

Negre to više tako stari moj

Gospodine doktore, pa nisam ja lud
Moj psihicki problem nije tu
Dobro izgubio sam pos'o, naci cu drugi
Ma nije ni alkohol, uredu popijem ja koju više
al mislim, stari pod kontrolom je
Ono što ne mogu, ne mogu, nikako, nikako ne mogu
Da je zaboravim

Dode mi da joj, da joj kosti polomim
Probao milom, probao silom
Al ona ode sa onim debilom

Negre to više tako stari moj

Probao milom, probao silom
Al ona ode sa onim krebilom

Negre to više tako stari moj

Ne, ne, ne gre to više tako stari moj
Tvoja draga hoce život svoj
Bilo pa prošlo novo je došlo
Bilo je ovako bilo je onako

Negre to više tako stari moj

Obrni je i obrni kako kolo navodi
Kako cu je obrnut kad se ne da ni taknut

¢

2011-03-24T01:58:00.004+01:00

Idemo tugo niz rijeku dole
dole sad rane manje bole
jos mi je san bistar k'o dan
jos je pjesmom dozivam

Ne pitaj tugo sta me to tjera
ili je ljubav, ili je vjera
jednom ce sve ovo da mine
ostace tople usne....

Ja cu biti sijed, ja cu biti star
al' bice vjecno mlad moj ...
ja cu biti sijed, ja cu biti star
al' zauvijek je mlad moj...

Kako si Miso, kako si brate
da li jos sretni do tebe svrate
ne daj da suza zamuti rijeku
cuvaj je bistru i daleku

Kako si Vaha, imas li daha
jos jedna tekma na tebe ceka
gdje ti je Emir, taj stari nemir
i njega ceka zelena rijeka

Ja cu biti sijed, ja cu biti star
al' bice vjecno mlad moj ...
ja cu biti sijed, ja cu biti star
al' bice vjecno mlad moj...

Ja cu biti sijed, ja cu biti star
al' voljecu i tad moj ...
ja cu biti sijed, ja cu biti star
al' zauvijek je mlad moj...

oVako nesto ne Treba skrivati oD sVeta..

2011-03-24T01:31:00.001+01:00

Znas da postojis i srecan si sto mozes da probas ono sto ti zivot nudi. Sve ti izgleda prelako i
prepustis se da te ritam tvog zivota vodi kroz nove avanture. Takvi trenutci zadovoljstva, neke vrste
srece i ispunjavanja prolaze brzo i dok se okrenes shvatis da iza sebe i nemas neki pravi cilj ispunjen.
Onda stanes i pokusas da shvatis koji su to glavni ciljevi zivota tvoga i lagano cujes kazaljke na satu
koje ti govore da vreme ne staje. Jasno ti je da svemu nekad dodje kraj, ali zapitas se da li ono sto radis
je dovoljno da se osecas srecno, jer ono sto je bitno je valjda da uspes da usrecis samog sebe i da kad
dodje dan, taj dan kad pozelis da vidis sve ono sto si ucinio za svoju i srecu najdrazih, da stanes ispred
ogledala i poklonis sebi jedan iskren osmeh. Taj osmeh je govor tvog tela, spokoj tvoje duse koji tiho ti sapucu
da si uspeo da otpleses svoj ples u veoma zahtevnom ritmu zivota. Prodje vreme dok naucis korake, onda
kad ih naucis ostave te samog da osmislis onu pravu koreografiju i taman kad ti prava ideja stane ispred oci
shvatis da neces sve to izgleda kao monodrama. Aplauz ne mozes postici sam, jednostavno sve krene od tebe
ali do aplauza dolazis samo ako uspes da odaberes pravu ekipu koja ce stajati uz tebe svo vreme dok traje
taj tebi bitan cin zivota. Ostalo je sve samo prava stvar hemije. Nije lako shvatiti smislu naseg
postojanja ali bitno je da zivimo ne trazeci taj odgovor jer bi nas to moglo veoma razocarati, a razocarenje
nam ne moze pomoci da naucimo korake za nas zivotni ples. Zato otplesi u svom stilu...

Cudna vremena..

2011-02-26T02:54:00.003+01:00

Dolazimo do trenutka kad vam stvari izgledaju mnogo jednostavnije , kad mislite da mozete sagledati celo vase postojanje u jednom cinu , da vam time nista ne prodje , da imate sustinu u rukama i da mozete pametno , istinito doneti odluku , pravu istinu , pravi sadrzaj . Ali i u tom ludilu i dalje sumljas u sve to , shvatas da je to alkohol samo otvorio malo dusu tvoju i da taj rascep nije dovoljan da kroz njega pokazes dusu svoju , da sustina bica tvoja izadje , da je mozes spoznati na taj nacin .
Mozda vam sve ovo izgleda malo spontano sa moje strane , da nista ne razumete , izvinite zbog toga ali ovo je u ovom trenutku najblize sto mogu da vam dam da pridjete , najbistrije sto mozete videti u mutnoj vodi moje dubine .
Sve se tako vrti , sve se tako vraca i odlazi , ptanja koja su mi u glavi , pitanja koja me odredjuju , na koje sam mislio da sam vec davno dao odgovore se vracaju i opet se sama postavljaju kao da ja nemam kontrolu nikakvu nad njima I mnogo me uvlace sve vise u taj vir , vir koji izgleda kao da se nalazi na centru picine , kao da dna nema . Zajebana stvar je to moje senke , pratite me a plasite se da stanete ispred mene .
Razmisljam se zasto nikad nekog starijeg nisam pitao jedno pitaje , pitanje kooje nas toliko cesto muci , a izgleda kao da bledi sto smo stariji i sto vise trosimo energiju na povrsne stvari , To pitanje je da li si spoznao za sve ove godine svog zivota koja je prava smisao zivota . Da li je to nesto sto je toliko razlicito za svaku individuu ili je posebno kao sto svako od nas ima svoj poseban uzdah kojim se ralikuje od svih drugih .............................
dosta , osecam da sam izgubio sad tok svoj tako da necu sad nastavljati , nadam se da cu vam se uskoro vratiti i da vam i dalje pisem jer znam da mi vi necete pisati..
budite mi dobri i molim vas budite srecni .

pocetak nase price.. -znate postupak , nastavake mi saljite i ja cu ih ubacivati -

2010-11-16T00:33:00.029+01:00

Sta se desava ? Nista ne razumem . Kako je ovo moguce ?
Jos jedan san .
Otvaram oci ali je osecaj isti , kao da i dalje spavam . Kao da izlazim iz jednog sna ali ulazim u drugi . I svaki me vodi dalje od jave za kojom ceznem . Jave koja mi je potrebna kao ona .
Novi dan . Bas me zanima sta ce mi danasnji lutkar prirediti . Kojom ce me zanimljivom igrom povrediti i jos dotuci .
(ding dong)
Zvono ? Da li mi se to ucinilo ?
(ding dong)
To je zvono . Neko je na vratima . Ko je to ? Ko bi mogao mene potraziti ovog sumornog jesenjeg dana ? ...
...Dali da ustanem i otvorim vrata novim izazovima, ili da ostanem tamo gde jesam i ponovo zatvorim oci?
Kad bolje razmislim, zivot mi ne moze biti gori od ovoga sto vec jeste, tako da ustacu
i otvoriti, znam da to sa druge strane vrata mi ne moze nista gore uciniti. Koracam polako i
u glavi mi prolaze milion recenice koje pokusavaju da me odvrate od mog cilja. Necu se predati,
do sad su vecina moje borbe zavrsile porazom, a sad idem i boricu se do kraja pa sta god me tamo cekalo.
Hvatam kvaku i otvaram vrata. Moje oci susrele su se sa covekom koj celi zivot radi svoj posao neumorno,
ali ipak sam video umor u njegovim ocima iako ga je uporno pokusavao sakriti.
Pitao me za moje ime na sta sam se podzamislio ali ipak sam odgovorio da sam ja taj koga trazi.
Dao mi je plavu kovertu. Tog trena moje ruke su zadrhtale, a telom je prosla cudna moc. Ne znam ni
sam zasto sam se smejao i zasto sam se i pored toliko problema osetio ponovo ziv i srecan.
Cuo sam reci coveka koji se zgobovao samnom ali ja nisam mogao da mu odgovorim, ni sam ne znam zasto.
Zatvorio sam vrata i krenuo na mesto odakle sam i dosao...
...Vracam se krevetu svom ali mi koverat u ruci sve vise ne da mira . Ostavljam ga na kraju hodnika na staroj istrosenoj komodi koja me precesto podseti na mene samog i vracam se krevetu . Krevetu od kog sve pocinje i kod koga se sve zavrsava .
Lezeci u sobi u kojoj je odavno ukradeno svako prisustvo zvuka , u kojoj samo senke prolazeceg sunca igraju i time stvaraju malo zivota u njoj . Misli mi lete glavom , ali se stalno vracaju na plavu koovertu . Sve me vise kopka sta ima da mi kaze , kakav novi zaplet stvari mi priredjuje .
Moram da vidim , da otkrijem da spoznam..
Ustajem i dolazeim do komode na kojoj je tako spokojno lezala koverta iznenadjujuce plave boje .
Do sad su mi takve koverte donosile samo probleme . Razne pozive kod organa vlasti i slicno , ali je ova bila drugacija . Vec na prvi pogled sam mogao raspoznati da nije ista kao predjasne sto su mi stizale . Na svojim spoljasnim stranicama nije pisalo nista osim adrese , adrese mog stanovanja . Iako je to cudno u tom trenutku mi je izgledalo sasvim ne bitno . Sasvim zanemarajuce.
Otvaram kovertu i vadim beo list papir koji je napravljen od finog drveta . Papira koji te prosto mami da prelazis preko njega svojim prstima i uzivas u osecaju . Nista nije pisalo na njemu , bio je potpuno prazan . Samo se pod prstima moglo osetiti maljusne brazde , verovatno nastale u procesu proizvodnje .
Zasto bi mi iko poslao kovertu sa praznim papirom ? Da li se to neko segaci sa mnom ?
Pod prstima osecam da se u koverti nalazi jos nesto . Naginjem kovertu ka svojoj ruci i iz nje ispada novcic cudnog trouglastog oblika sa cudnim natpisima . Pismo mi nije bilo poznato i licilo je na simbole vise nego na necije pismo . Na sredini se nalazio veliki simbol kruznog obliku sa kosom crtom u centru . Pored novcica je ispao i kljuc takodje cudnog oblika . Po sebi je imao urezane krivudave linije koje su se sa razlicitih krajeva kljuca sve vise i vise spajale dok se ne bi spojile na samom pocetku kljuca i tako povecavale osecaj misterije samog kljuca . Oba predmeta su izgledala veoma staro i time jos vise povecavala moju iznenadjenost . Zasto su stigli u moje ruke ? Nikako mi nije moglo biti jasno . Ko bi zeleo da mi posalje nesto ovakvo bez vise obavestenja ? Da li bi ja trebao da znam cemu oni sluze ? Ili tek treba sam da otkrijem?...
...Dugo sam razmisljao i povezivao stvari ali moji pokusaju su bili uzaludni. U glavi mi je nastao haos i vise nisam mogao
da razmisljam, hteo sam samo da legnem i odmorim glavu. Bio sam nesrecan, ali ne znam zasto se u meni budila nada
i kao da sam jedva cekao da ponovo ustanem na noge. Nisam mislio vise na proslost i pokusavao sam da izbacim misli
tog tipa iz moje glave. Ali ta koverta, taj beli list, taj novcic i taj kljuc mi nisu davali mira. Sve sam povezivao sa nekim razlogom
za moju srecu. Kao da sam bio umoran od bola i patnje. Nisam lezao ni desetak minuta, ustao sam, obukao se jer je napolju bilo
hladnije nego uobicajeno i izasao napolje. Setao sam dugo onako sam ali moje misli me nisu napustale. Nadao sam se da cu naici na
odgovor za sva moja pitanja, a pitao sam se dosta toga. Zasto sam tuzan? Kad cu ponovo biti srecan? Jeli ta koverta putokaz ka
mojoj sreci? Jel sreca postoji za mene? Hodajuci tako zamisljen, odjednom me je neko povukao za ruku. Okrenuo sam se
i nisam mogao da verujem svojim ocima. Protrljao sam ih, onako kao da sam se probudio iz nekog sna i opet sam video isti prizor.
Na mom licu se ponovo vratio osmeh, ali ovog puta ko da sam iscekivao neki pozitivan ogdovor da bi mogao pokazati svoje
zadovoljstvo u potpunosti...
...Fles u glavi odjednom . Otvaram oci . U sobi sam . Zbunjenost me obuzima . Da li sam sanjao ? Da li je sve ovo bio samo jedan cudan san ? Ne znam u sta da verujem vise . Zasto tako brzo se mesaju secanja sa snovima ? Ne znam sta je istina vise a sta sam sanjao . Ali siluetu lica koja me je dotakla toliko da se jos osecam uzbudjeno , da mi jos telo drhti na samu pomisao . Da li je i to bio san ?
(trrrn trrrn)
Telefon ? Skacem na noge i ubrzanim hodom ne obracajuci paznju ni na sta samo sa jednom misli u glavi jurim ka telefonu . Misao o svemu sta mi se dogadja i kako mi sni imaju sve cudnije i cudnije efekte na moje telo , na moje bice. Sezem rukom ka telefonu koji je na sebi imao tanak sloj prasine od vremena ne upotrebljavanja . Stavljam slusalicu na uho i kao bezbroj puta izgovaram "Da" .
Par trenutka muk i onda ozbiljan muski glas sa malo Nemackim akcentom izgovara "Kraljevska zeleznicka stanica u ponoc" i zatim se zacu kako prekida vezu i poznati zvuk pistanja .
Ma mora da je pogresio broj . Ne postoji drugo objasnjenje . Zasto bi meni to rekao ? Sta ja imam da trazim u ponoc na zeleznickoj stanici ? Sa svojim mislima sam krenu dugim hodnikom ka mojoj sobi . Hodajuci tako kraickom oka spazim plavu kovertu na komodi . I kao macem zaprecen stao sam i u neverici gledajuci u istu . Jednostavno mi mozak nije mogao procesirati sto mi oci vide . San , zar to nije bio san ? Da li je ovo i dalje san ? Bljesak u glavi . Polako mi se vracaju misli , secanja . Sezem rukom ka levom dzepu pantalona i stavljam ruku u isti . Dzep bese dubok i zahvatam sve sto se nalazilo u njemu . Okrecem ruku i polako u strahu otvaram pesnicu , u strahu sta mogu pronaci u njoj . Pored parceta ispisanog papira sam pronasao i ono cega sam se i bojao , pronasao sam lepo izrezbaren kljuc i novcic cudnog oblika...
...Kljuc...Novcic...Kljuc...Novcic... Stalno mi zvone te dve reci u glavi i od jednom pomislim dali taj telefonski poziv ima veze sa njima.
Ali zasto ja? Nisam mogao da povezem sta ja imam sa svim ovim stvarima. Pomislio sam da sam mozda u nekoj opasnosti ako odem
tamo, a sa druge strane nisam imao sta da izgubim i da odem, mogao sam samo da se resim ovih misli i da mozda konacno saznam
sta se desava oko mene. Moj kaput je bio na meni, onda sam pomislio sta mi se desilo, jesam li ja uopste izasao iz kuce? Krenem ka
vratima i vidim da su vrata zakljucana i kljuc na vratima, shvatio sam da to nije mogao da uradi niko drugi i da sam verovatno od velikog
umora zaspao na putu ka vratima. Sad sam bio svestan i odmorniji jer sam na cudan nacin ipak otspavao neko vreme, izasao napolje,
zakljucao vrata i krenuo ka zeleznickoj stanici, ka moguceg odgovora mojih pitanja. Tako hodajuci moj put je presekao jedan taksi.
Stao je ispred mene i rekao mi da udjem. Shvatio sam da je i onako daleko stanica i da bi mi dobro dosla mala voznja. Ulazim u auto, a
nisam ni slutio da ovo nije bilo slucajno. Vozio je stariji covek, sedih vlasi. Nije mi nista progovorio,vladala je tisina na putu ka
zeleznickoj stanici. Kad smo stigli covek mi je rekao da ne moram da platim da je ova voznja vec placena.
Odjednom sam stao i sve mi je postalo jos nejasnije. Izasao sam iz auta onako zbunjen i pitao ga ko je platio. Taksist
mi je samo rekao da odem na peron 22 i sam potrazim odgovor. Okrenuo sam se ka zeleznickoj stanici i kad sam se opet okrenuo ka taksiju, njega vise nije
bilo. Nakon milion cudnih stvari kao da sam se navikao da mi sve bude nejasno tako da sam krenuo dugackim koracima ka ulazu.
Usao sam i video samo par ljudi koji su cekali svoje vozove, ja nisam ni znao sta trazim tamo, a znao sam da na peron ne mogu bez
karte. Koju kartu trebam, trebam li uopste kartu? Krenuo sam ka blagajni, a nisam znao zasto. Pokusao sam da izvadim novcanik i
iz dzepa mi je ispao novcic, covek koji je pustao ljude da izadju na svoj peron uzeo je taj novcic i ljubazno mi je rekao da mogu da
prodjem. Bio sam zbunjeniji nego ikada, nisam mogao da verujem u tako veliku slucajnost. Tog trenutka mi je doslo da bacim sve
i da krenem kuci i zaboravim na svu ovu agoniju, ali me je covek gurnuo da pozurim jer su drugi ljudi vec cekali da izadju. Nasao sam
se ispred puno perona. U glavi mi je zvonio broj 22. Krenuo sam ka peronu 22. Iz daleka sam video da tamo stoji neko i ne znam zasto
ali bio sam siguran da ceka mene. Sve vise sam se priblizavao toj osobi...
...To je bila devojka duge kestenjaste kose, bledog lica, i plavih blistavih očiju. Pod zlatnim svetlom peronske otužne bandere, presijavale su se nijanse zelene boje njenog kaputa. Levom rukom je konstantno nameštala bež pletenu kapu kojoj vetar nije davao mira. Ipak, pogled mi je privukla nadrealna, i pomalo mučna belina njenog vrata. Mučna, zbog njenog oštrog kontrasta u odnosu na prljavštinu i smrad sredine koja ju je okruživala. Niotkuda, obuzme me žalost gledajući je tako blistavu i vedru. I ta beskrajna tuga preplavi čitavo moje biće. Sve u meni govorilo mi je da je zaštitim, da je odvedem daleko od te turobne vreve. Zadrhtao sam pri pomisli koja mi se sama iznenada nametnula - moji prsti koji lagano klize i upijaju mekoću tog nežnog vrata. Prate njegove jamice i dosežu do tih punih, jarko crvenih, usana. Viziju je raspršio pisak lokomotive. Trgao sam se. Oči nam se susreše, i ja ponovo zadrhtah. Nasmešila mi se i sitnim,ali brzim koracima, uputila se ka suprotnom kraju stanice. Uprkos umoru i nesigurnosti, osetio sam iznenadni nalet adrenalina i pustio nogama da me same ponesu za njom. Ali što sam više ubrzavao korak, ona je dalje odmicala. Znao sam da je gubim. Nisam više imao kontrolu nad svojim telom. Misli su mi grozničavo navirale jedna za drugom stvarajući zagušljivu maglu u mojoj glavi. Nisam mogao da dokučim šta se sa mnom dešava. Jedino što sam mogao da spoznam jeste lakoća kojom sam se kretao po podlozi, prateći je iz daleka. Samo me je i dalje, svom silinom, sputavala težina ključa i novcica u džepu. Oni su bili jedini svedoci gravitacije u tom trenutku i jedini pokazatelj stvarnosti. Kao da su bili jedini put do nje i onoga što mi je ona značila. Opet prsti i njena nestvarna koža. Pratim vene koje teku njome, kao kakve duboke nedokučive reke, hladne i nestvarne, kao i ona sama. Bež pletena kapa biva sve bliža i bliža. Sve se jasnije preda mnom ocrtavaju detalji njenog kaputa. Igra njene kose na vetru izaziva u meni neke nove nostalgije i gorčinu. Ipak, ona je tako blizu, da mogu da osetim miris njene kose, kože, osmeha, vedrine. I prsti moje ruke traže utočište u njenoj. Polako joj se primiču...

.¢.

2010-11-13T02:58:00.001+01:00

Ljudi moji najmiliji , mozda oni meni ne veruju gde sam ja i sta sam radio ali znam da mi verujete i da sam sa vama na svojoj zemlji , da sam sa vama tamo gde mi dusa pociva i gde mi se srce budi u osmeh vaseg sunca..

Novi projekat za sve nas..

2010-11-12T02:54:00.001+01:00

Ajmo ovako narode moj mnogobrojni , posto vas ima previse koji citate i pratite moj blog tj. jedna osoba i to ne bilo koja nego jedna za koja znam da je mastovitija od gomile ljudstva sto se seta ovom planetom , a nema pojma ni zasto je tu , a kamoli nesto vise .

Sad cu zapoceti jedan zanimljivi projekat interakcije pri kojem cemo stvoriti nadam se vise od jedne zanimljive price . konekcija ce se obavljati preko svih mogucih media i poenta je da se neizmenicno smenjujemo u stvaranju te price . Ako se neko prikljuci tokom stvaranje iste moze samo da poboljsa kreativnoscu i raznolikoscu u procesu proizvodnje .

Ja cu zapoceti pricu ne znam sta ce mi pasti na pame ali cemo videti kako ce napredovati . Nastavak price cu ocekivati na sve strane i ja cu je potom ubacivati na blog . Ovo radim iz ciste radoznalosti i nade da cemo stvoriti nesto lepo…

Nastavak moje prica bez imena..

2010-11-11T01:45:00.002+01:00

Velike tamne oci , njene oci , dugo ih nisam video tako blizu . Cine da bol prestaje , da mi nije bitan . Kad vidim tu iskru u njenim ocima , da joj je i dalje stalo , celo moje bice kao da se tek probudilo . Osecam to , nije laz iako zelim strasno da je istina , da su moja nadanja istinita .

Bljesak u zenici tamne strane njenog oko izvire tako iznenadjujuce , ali u istom trenutku i ocekivano . Sta je to ? Plasim se da pogledam , da dignem glavu . Plasim se sta mogu videti ,. Osecaj , zasto je tu osecaj taj . Sta je sve to ? Da li je vreme da saznam ?

Nebo drhti , svetlosti tmine i svetla dana se preplicu na neverovatan nacin i pocinju da formiraju oblike . Oblike koje je tesko opisati . Kao da gledam igru svetlosti u odrazu vode koja cini da ne verujemo ono sto vidimo . Veoma zastrasujuce , telo mi se jezi od same pomisli na to , a u isto vreme obuzima me euforija od iscekivanja sta to moze biti i zelje da saznam .

U tom trenutku iznad njega prolece nesto i pada nedaleko , pri tome podizuci prasinu i stvarajuci udarni talas koji se sirio u svim pravcima . Nas mladic ju je zastitio svojim telom , srce ga je samo povele bez razmisljanja .

Tako mi je blizu . Osecam miris njenog tela . Osecam meku kozu koja me je mazila satima . Cekaj nije vreme sad za to . Moram saznati sta se desava . Nista se ne vidi , prasina je svuda . Ali cujem . Cujem neku buku . Kao da , da se neko bori . Cekaj vidim nesto , siluete . Siluete koje se bore . Ali ih vidim samo na trenutke . Kao da se pojavljuju i nestaju . Pokusavam da ih pronadjem pogledom ali kao da se krecu prebrzo i da samo ponekad uspem kraickom oka da ih uhvatim .

U tom trenutku je neka cudna energija stvorila novi talas , talas koji je oterao svu prasinu i otkrila nasem zbunjenom mladicu sta se desava .

Dve osobe su spojile oruzja , da li je moguce da su oni odgovorni za to , da je spajanje njihovih oruzja mogao da stvori taj talas , to praznjenje ?

Sta je ono tamo ?, moram da vidim . Ruka , nesto me drzi za ruku . To je ona , ne da mi da idem , previse je opasno . Mala moram da idem . Veruj u mene , vraticu se . Moram sto brze da vidim sta je to , je se ova dvoica ne zezaju . Nece biti dobro ako se nadjem izmedju njih . Trcim , a imam osecaj kao da letim , to je samo adrenalin pusten mojim venama , sve je u redu nemo se tripujes . Stizem i vidim devojku kako lezi . Bez svesti i mogu reci da je dobro izudarana . Da li je moguce da je i ona deo ovoga , da se i ona borila . Ovo postaje sve cudnije i cudnije .

Podigao ju je i odneo do ostalih . Bila je tako lagana , tako ranjiva . I u tom trenutku mu je sve izgledalo tako jasno . Znao je da je mora zastiti , da mora i nju zastiti , njene tamne oci , da mu nista drugo sad nije bitno .

Dolazi k svesti , a ja je drzim u narucju , da se ne uplasi . Da me ne napadne . Okrecem se ka njima i vidim da se i dalje bore , da se borba zahuvtava i da uskoro nece ni ovde biti sigurno .

Osecam jos nekog , okrecem glavu i vidim nekoga kako stoji pored mene . Kako gleda u mene i u devojku koja je u mome narucju . Kako se stvorio tu , sekundu pre nije ga bilo . Prepoznala ga je , dobro je , vec sam mislio da nece izaci na dobro . Spusta se i trazi da je stavim na zemlju . Ne svesno sam to i ucinio . Iz male torbice koja mu je bila zakacena za pojas izvadio malu kutiju koju je jednim malim okretom transformisao u malu bocicu i dao joj da popije . Kroz glavu mi je proletela misao , Nadam se da je lek , mora biti cim ga je popila , izgledalo je kao da mu veruje , kao da ga poznaje . Ustaje pogledom mi govori da ostanem tu i da ih cuvam . Odjednom pred mojim ocimao kako je dosao sad nestade . Ne moram ni da pogledam , znam . Otisao je da se pridruzi borbi…

Lita Ford & Ozzy Osbourne - Close My Eyes Forever

2010-11-08T14:37:00.000+01:00

The Doors - People Are Strange and The End

2010-11-02T22:17:00.003+01:00

Kad budem saznao ime price ove podelicu i sa vama..

2010-11-02T18:14:00.000+01:00

Nekada davno u vreme koje je postojalo pre naseg je postojala jedna prica . Prica koja za koju su svi smatrali da treba da se zaboravi , sto zbog svoje istine to zbog onog sto je krila , svi osim dvoje bica . Za sad cemo se vratiti u nase vreme , vreme koje postoji zasluzujuci toj prici .

U centru paznje je jedan mladic Iako on nije svestan toga . Kao I vecina mladih osoba njegovih godina on nije svestan mnogih stvari koje se desavaju oko njega , koje se desavaju a povezane su sa njim . Uvek je voleo da masta puno , da veruje da postoji jos nesto vise , nesto vise od ovog sto nam se predstavlja kao zivot . On je emotivna osoba sa zeljem da se bori za pravi razlog , sa odlucnoscu da da zivot za to . Uvek je voleo da posmatra svet kroz oci ne zamaljene mracnom senkom .

Kao I sto je normalno zaljubio se , voleo I bio povredjen . Sto I nije bilo tako strasno ali je u njemu to ostavljalo cudan osecaj , Osecaj koj nikada ranije nije osetio . Izgledao mu je tako poznat , kao da je to san kojeg ne moze da se seti , a nije siguran da li je san uopste I bio . U svakom slucaju bas konfuzija . Ziveo je zivot najbolje sto je znao , Sto je vise vreme prolazilo sve je vise I on sam osecao da je nesto drugacije . Drugacije sto se njega tice , drugacije sto se tice sveta oko njega I srca koje je bilo kao pomalo probudjeno time sto je bilo ostavljeno .

Dani su prolazili , nedelje su dolazile I sve se pretvaralo u sive oblake bez kraja I pocetka , oblake koje kao da uzimaju svaku nadu svetlosti I mesaju sa mracnom stranom sto stoji duboko u svima nama .

Jos jedan cetvrtak dolazi , kao I bezbroj njih pre , pokusava da uradi nesto drugacije bitno , da nadje smisao u svemu . Nije znao da nije to isti cetvrtak , I da ce se stvari promeniti .

Vece je vec pocelo da pada , dan je poceo da se pretvara na ne ocekivan nacin . Sunce se probilo kroz oblake I otkrivajuci vedro nebo oko sebe bacivsi poslednje zrake veceri kao da zeli da se javi samo . Odjednom cudan osecaj , mesavine uzbudjenosti , malo nervoze I naglih promena raspolozenja euforije , straha I nade . Zelja da izadjem napolje me je sve vise obuzimala , kao da sam osecao da treba negde da budem . Posto nisam imao nista pametnije ni da uradim krenuo sam napolje malo , onako spontano gde god me put dovede . Kroz glavu mi prolaze bezbroj misli dok mi muzika svira preko mrza .

Polako dolazim na obalu reke , sunce mi poslednji put mase te veceri . Hodam obalom reke posmatrajuci odsjaj zraka boje starog zlata u mutno plavoj vodi . Okrecem glavu i vidim nju , od svih mesta zasto sad ovde i sad . NIsam je toliko dugo video nit cuo ista o njoj ali se u trenutku vratilo sve kao da je juce bilo kao da nisu ni prosle godine . Kao da je to delo visih sila , ko ce to znati.

I ona je njega opazila u trenu istom i krenuli su jedno ka drugom . Dok je hodao videlo se po njemu da mu nije sve jedno , kao da prolazi neka cudna energija kroz njega od cega mu se koza jezila na misterican ali prijatan nacin . Ona je bila sa nekin prijateljima koje je on znao i bili su mu dragi , ali mu je samo ona bila u glavi i gubio je osecaj stvarnosti .Vreme je prolazilo a nisu zeleli da se rastanu . Tren da traje citavu vecnost pomislih , ne bi bila losa stvar..

Odjednom se u njemu ponovo javio cudan osecaj kao i ranije , samo sto je sad bilo veoma intezivniji . Imao je osecaj kao da mu telo gori , kao da je srce ponovo pocelo da kuca i time pokrenulo nesto natprirodno kroz njegovo telo , nesto sto mu je u istom trenutku izazivalo bol ali i nesto drugo nesto mnogo neobicnije . Veoma tesko se moze opisati . Pao je na koleno jednom rukom se drzavsi za grudi dok je drugom stezao zemlju po kojoj je ceo zivot hodao . Svi su skocili oko njega iznenadjeni i uplaseni tim sto mu se desava .

Poznat mi je ovaj bol , ovaj osecaj kao da ne mogu da disem kao da mi neki veliki teret stoji na grudima . Nebo , nesto nije u redu sa nebom . Gledam gore ali nista ne vidim ali kako je to moguce kad ovaj osecaj izgleda tako stvarno , tako istinito . Da li je moguce da samo ja to osecam .

Bljesak se pojavio iznad nas , visoko na nebu se nesto desava . Da to je izvor mog bola , mog budjenja , osecaj me ne laze . Pogledao sam njene tamne oci i video bljesak koji se prreplitao sa nekom mracnom svetloscu , to je najbolji opis prizora koj sam zatekao u odsjaju oka njenog...

Ovo je pesma Bistra voda od grupe Regina..

2010-11-01T22:41:00.003+01:00

Evo jedne pesme koju sam skoro cuo i jako mi se svidela..
Citao sam da su uzeli ovu pesmu pa sam nasao original da tako kazem , original izvodi Kiki Lesandric a napisao ju je napisao Dinkic i mogu vam reci da je ovo mnogo lepsa pesma u svakom pogledu od originala , i jos kad vidim ko ju je napisao uopste mi nije zao..

doslo mi da kazem nekom pa sam napisao ovde..

2010-10-22T19:24:00.002+02:00

Cesto sam se pitao u zivotu sta je sustina svega , sta je smisao zivota I slicno. Odgovor je toliko jednostavan I toliko komplikovan da ni zbog jednog I drugog razloga ne moze da se opise . Po meni predstavlja da mi budemo srecni , da uzivamo u zivotu okruzeni ljudima koje volimo I sa kojima nam je lepo , zanimljivo…

Odmah cete reci da to nije toliko jednostavno . Ali stvar je u tome sto jeste .

Ponekad je cudno koliko nam je malo potrebno da budemo srecni I koliko je malo potrebno da ucinimo da bi drugi bili srecni . Ne secam se kad sam poslednji put upoznao osobu koja je pozitivno orijentisana po razmisljanju I ponasanju I natera me da se zapitam zasto postajemo takvi (osim jedne osobe , ona zna ;)).

Mislim da sve pocinje od nase jedinice , od naseg bica , od jedine stvari koja je stvarno nase I dalje se kroz zivot bondiguje sa stvarima oko nas I na kraju ispadnemo takvi :D .

Ovo je mozda zvucalo malo crno I kao da nema nade ali je u tome lepota , mislim da je to povrsinski I da sve mozemo ako se malo pokrenemo I uzmemo stvar u svoje ruke . Prestanemo da trazimo izgovore I slicno . I zato osmeh na lice , malo nade udahnite u sebe I krenite .. Znam da je zivot tezak I da ne ispadne sve kako zelimo , ali ne treba da dozvolimo da nas sve pobedi I da nas sve demoralise . Treba da nastavimo dalje jer koliko god zeleo da ne verujem u taj koncept sudbine I osecaja da nemam kontrolu nad svojim odlukama mislim da postoji pravi put za sve nas I da ako krenemo njim mozemo da budemo istinski srecni .

Talasi promena..

2008-12-04T20:57:00.002+01:00

Pozdravljam vas narode po jos jedan put.
Kao sto znate trenuci dokolice me dovode na mesto naseg susreta.
Cudno je kako me strefi neka cudna energija i kako u tom trenutku imam osecaj da mogu da poletim . Neki bi rekli da sam se zaljubio i daje to razlog mog stanja :D . Istina je da zaljubljenost ili ljubav sta god je odgovorno moze da bude uzrok stanja koje je veoma slicno ovom , ali ja nisam ni zaljubljen , a nisam ni u ljubavi niti srecnoj niti nesrecnoj.
Uzrok mog poleta je po mom misljenju osecanje koje mi samo bane i podseti me da sam ziv i da je ovaj svet jedno veoma lepo mesto i da u njemu ima mesta ne samo za mene vec i za sva druga pozitivna bica .
E sad postoji problem a on je da nam taj izliv osecanja tesko dolazi i da je njegova pojava za mene i dalje misterija . Tada stupa na scenu ljubav koji nam sluzi kao okidac . Mozete vi da serete kako ljubav nema veze sa tim ali morate biti svesni da se ceo nas zivot , ceo nas svet ma ceo univerzum i postojanje se svodi na nasu ljubav . Ljubav prema svim stvarima koje nas pokrecu , privlace , cine srecnim , tuznim i ostalo..
Valjda zato i postojimo na ovoj planeti da potstanemo deo neceg veceg od nas samih . Da shvatimo . Da se pronadjemo i da se upotpunimo .
Mogao bi ovako jos duo da raspravljam sam sa sobom ali nema poente ako ne cujem sta vi mislite . I zato ako neko cita ovo neka ostavi neki komentar , neko svoje razmisljanje i slicno da bi mogli da nastavimo ovim putem..

NE DAJ SE INES

2008-11-28T19:34:00.001+01:00

Ne daj se Ines
Ne daj se godinama moja Ines
drukcijim pokretima i navikama
Jer jos ti je soba topla
prijatan raspored i rijetki predmeti
Imala si vise ukusa od mene
Tvoja soba divota
Gazdarica ti je u bolnici
Uvijek si se razlikovala
po boji papira svojih pisama, po poklonima
Pratila me sljednjeg jutra oko devet do stanice
I rusi se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom
kao list niz jednu beogradsku padinu
U vecernjem sam odijelu i opkoljen pogledima

Ne daj se mladosti moja, ne daj se Ines

Dugo je pripremano nase poznanstvo
I onda slucajno uz vrucu rakiju
i sa svega nekoliko recenica, lose prikrivena zelja
tvoj je nacin gospodje i obrazi seljanke
prostakuso i plemkinjo moja
Pa tvoje grudi, krevet
i moja soba objesena u zraku kao naranca
kao narancasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Zagreba
Proleterskih brigada 39 kod Prkovic
Pokisla ulica od prozora dalje i sum predvecernjih tramvaja
Lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromastva
Upotreba zajednicke kupaonice
I "Molim Vas, ako netko trazi"

Ne daj se Ines

Evo me ustajem tek da okrenem plocu
Da li je to nepristojno u ovakvom casu
Mozart Requiem Agnus Dei
Meni je ipak najdrazi pocetak
Raspolazem s jos milion njeznih
i bezobraznih podataka nase mladosti
koja nas pred vlastitim ocima vara, i krade, i napusta

Ne daj se Ines

Poderi pozivnicu, otkazi veceru, prevari muza
odlazeci da se pocesljas u nekom boljem hotelu
Dodirni me ispod stola koljenom
Generacijo moja, ljubavnice

Znam da ce jos biti mladosti,
ali ne vise ovakve - u prosjeku 1938
Ja necu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite
I ta ce mi mladost tesko pasti
A bit ce ipak da ste vi u pravu
Jer sam sam na ovoj obali
Koju ste napustili i predali bezvoljno
A ponovo pocinje kisa,
kao sto vec kisi u listopadu na otocima
More od olova i nebo od borova
Udaljeni glasovi koji se mijesaju
Glas majke prijatelja, kceri, ljubavnice, broda, brata
Na brzinu pokupljeno rublje pred kisu
I nestalo je svjetla s tom bjelinom
Jos malo setnje uz more i gotovo

Ne daj se Ines

Gabriel..

2008-11-27T15:13:00.003+01:00

Pre neki dan sam gledao film po imenu Gabriel . Film je odlican i svima ga preporucujem . Radnja je malo verski nastojena tj. radi se o borbi izmedju andjela i palih andjela za nase duse :) . Imate ovde linkove pa pogledajte da vas ne bi ja vise smarao..

http://www.gabrielmovie.com

Pocetak..

2008-11-26T21:49:00.000+01:00

Ovo je sam pocetak naseg druzenja , i za sam pocetak da vam se predstavim . Moje ime je Dusan i Ovaj blog sam uzeo da pravim iz dosade . Lose vreme je napolju i ja sam nesto sav slomljen pa mi se ne izlazi pa rekoh da mi ovo bude zanimacija . Toliko za poetak , uskoro ce biti mnogo vise stvari koje mozete saznati o temama koje me zanimaju ..